Razgovori sa umetnicima: Vojo Stanić 2017 god.

                          13.08.2017 Nedelja, 7:00h Kafana pored kuće Voje Stanića.

Prilazim stolu za kojim je sedeo sa poznanikom-prijateljem 

D.S: Vojo Stanić? 

V.S: Da. (Upoznamo se)

D.S: Može li mladi novosadski slikar da počasti kafom slikarsku legendu?

V.S: Pa već sam počašćen ali možete da se pridružite da podjelimo koju riječ o umjetnosti, izvolite sjedite.

D.S: Znate dolazio sam 20 godina u Herceg Novi ali tada nisam znao za vas,bio sam mladji i interesovanja su mi bila druga. I evo sad posle skoro deset godina kako nisam bio dolazim porodično ali i sa ciljem da vas nađem i popričamo. Na akademiji  sam i saznao za vas da uopšte postojite i zaista se divim vašoj umetnosti.

V.S: Pa to i nije strašno što niste čuli za mene, ja i nijesam neka zvijezda (Smeh)  Odakle kažeš da dolaziš?

D.S: Iz Novog Sada, ali ne baš kao običan turista s obzirom da mi je jedan deo porekla odavde, deda mi je rođeni Nikšićanin a ovde je živeo jedan period života. Kažu da se družio sa Lubardom pa možda i odatle kreću neki umetnički tokovi u mom životu.

V.S: Novi Sad je lijep, ima Panonsko more! (Smeh). Soldatović, Lukijan...moji klasići. Ćelić...dobro on je u Beogradu. Vidiš Ćelić je uspio u apstrakciji tako da nikad nisam uspio da saznam da li je zapravo znao ili ne da crta. (Smeh)

D.S: Neki vas kopiraju? Znate za to?

V.S: Nema veze, samo ako se ne vidi da me kopiraju, ako znaju dobro da slažu. Pa i mene su optuživali da kopiram Magrita ali to je bezveze...

D.S: Slikate li?

V.S: Manje, ne vidim. Nešto muljam, ne znam ni šta je. A to ti je u stvari prava umjetnost kada mnogo ne razmišljaš kako će da ispadne već pustiš da ISPANE!

D.S : Da li vam je lokacija vaše kuće odnosno ateljea više pomogla ili odmogla?

V.S: A to jeste idilično, ali je i opasno. Možeš da skrajniš, da odeš u kič. Sve je prelijepo, more, izlazak sunca, barke...Ali to ako počneš da oslikavaš onda se gubiš, slike postanu slatke, sladunjave. Moraš da uzmeš iz idile, dodaš maštu i onda praviš sliku. Slikar se ne postaje, akademija, profesori, tu se ništa ne nauči, slikar se rađa!

D.S : Pratite li likovnu scenu?

V.S: Pa slabije ali ima tu par talentovanih mladih umjetnika. Skoro sam bio kod nekog malog...tu jedan u H.N. Kažem mu ovo si naslikao bolje od mene, ali i ja sam crtao bolje od Sezana, paradoksalno ali mali nije razumeo.(Smeh)

D.S : Kako je bilo proživeti život kao slikar?

V.S : Najljepše!

D.S : Pogotovo kad se ostvari zar ne?

V.S : Ne to nije važno, najbitnije da slikaš za sebe i da to tebe ispunjava i čini srećnim a uspeh ako dođe, dođe...

D.S : Znači manje slikate?

V.S : A što ja znam, imam skoro sto  godina, dosta sam i slikao a vala i živeo, valja umirati. (Smeh)